Kad sam se rodi tribalo mi je kai i svakome dat ime. Ime ne morete birat odabireju vam ga. Nakon ca se nisu mogli složit oko mog imena odlucili su da to bude ime ko se na dan mog rođenja nalazilo u katoličkom kalendaru. Ime je zapravo prva informacija u kontaktu s drugima koju iznosite „drago mi je ja sam Radivoj“ (Značenje imena Radivoj dolazi od pridjeva rad i praslavenskog vojb – vojnik). Ako ste Ante, Marija, Luka, Mate, Ana, Ivan, Jure... lako se uklopite. Sitin se kad bi u naše vrime učitelj u škuli prozvajuć reka Ante diglo bi se „pol razreda“. Iz onog vrimena datira i pošalica za Metajnare: „Zato ča smo vode svi Ivani a zato ča san ja ovde najpametniji mene ćete zvat Zizi!“. Ako vaše ime „zazvuči čudno“ ljudi su skloni doživjeti vas s predrasudom a da vas nisu bolje upoznali. Puno sam puta morao ispravljat „istočni greh“ u svome imenu da bi postao „prihvatljiv“. Ime vam daju a vi ga nosite kroz život. Mnogi vjeruju u staru latinsku poslovicu Nomen est omen - ime je znak, prema kojem nas naše ime određuje... Noga puta su mi znali pitat Nanu „kako ti se nuk zove“ odgovorila bi „...a nekako Radio“.
