Kopanjem po prošlosti staroga garada otvaraju se stranice davno zakopane knjige koja čeka bolja vremena da joj dodjelimo dostojanstveno misto koje zaslužuje. Zaslužuje dostojanstvo jer je povijet u toj knjizi ispisana krvavom tintom. Svaki nesmotreno zabijen capun uništava stranicu knjige mrtvih naše prošlosti a time nam nepovratno uništava identitet. Ovaj capun ima strašnu nepopravljivu težinu ako je u službi odnosa „samo da je“. Judi vi kopate po mrtvima!Noć je tako smirujuća, kad svi usnu i nestane zvukova televizije zavlada neka nestvarna tišina. To je vrime kad mogu slušat sebe i svoje misli. Misli mi se nalaze na putovanju krez pašku povjest. Naša san se na nekoj čudnoj valnoj duljini, frekvenciji i ćuham. Kaj da sa te frekvencije cuje nešto ca dolazi iz nekog drugog vrimena. Osjećam da neki koristi moju glavu i moje ruke i da na papir olovkom ispisuje arhaičnu pismu:
Kad Hrvati stari na otok su došli
Lipo misto svoje sagradit su pošli
U Sveti trokut oni tada vjerovaše
Svome gradu lipo misto izabraše
Ovde zlato bješe bijelo, u obliku soli
Što na kraju strašne zada svima boli
Vrazi su se odma strašni tu stvorili
Ki to zlato uzet za sebe su stili
Hrabri judi redom ti Pažani stari
Nikome se tlačit tada nisu dali
Protiv jačeg u boj silni oni greju
Srca čista štitit svoju svetu meju
Tristo godin dugo oni se boriše
Al na kraju snage neimaše više
Nepravdom ih tada vrazi pokoriše
Ognjište njihovo dušmani porušiše
Hrabrog roda judi redom izginiše
Pridošlicam novo misto ostaviše
Nima više sada tog roda staroga
Slabe vajde ima od ovoga novoga
Za slobodu svoju krv oni proliše
Nikome se zato sad ne haje više
Jute rane Paške zalicit ne mogu
Nama sad ostaje moliti se bogu
09.04.2010
