AKCIJA

Još pod dojmom lipog sna, pun voje gren u Stari Grad dat svoj doprinos u akciji čišćenja. Mislim se kako bi naši stari rekli „svaka mala naprid“. Nebo se nabečilo, dikod izviri kakod zraka sunca, lagano puše vitrić i škrapa. Ni me briga pa neće me rastopit nisan od cukara. Nemore me par kapi fermat od vridnog cilja. Dobruca san se do crikve. Zapahnut od uspona okrićen se oko sebe... nidi nikoga. A munjelo jesi ti normalan, pa ki bi pametan po ovon vrimenu dela i to muktešine. Ca nisi primjeti da sikire padaju, vlaga napada križa, uvucuje se u kosti, sve zlo. Nanki oni ki imaju beneficirani staž po ovakvom vrimenu ne delaju.Ne greju vanka iz kuće!!! Zbilja si ko dite naivan. Ca se ne sićaš da je prošli put bilo ukupno troje judi ki su došli dobrovojnao. Legionare iz Paga2 ne brojin jer in je to posal, a dici svaka čast, imali su „radni sat vjeronauka“. Kako i dolici političariman (punim neodgodivih obaveza) prezentali su se kratko vrime. I sad si ti umisli da će po ovom vrimenu neki doć... Pitam se, je ca bilo na radijo da neće bit akcije ako bude škrapat... hm... nisam cu. Pogedaj na vrata od crikve morebit su to napisali... puntine su ružinave karte nidi. Biće san fali dan. Molim boga da me pocme badat u križa da se zbudin ali niš. Kad san već doša, hiti san radi reda, par platic u napijantanu baju. Pogedan malo okolo i partin ugrad. Mislin se, neće me niki ni vidit pa ki će bit van po ovom vrimenu. Pametni judi se cuvaju, stoiju doma. Prolazim rivom, ćutim upitne poglede. Iznenađujuće puno judi na rivi pije kafu. Ne smita in škrapac ni vitrić, nivrag in ne smita i baš ih briga. „Ej, di si bi, odi na kafu...“, „... a bi san... vidit ko je more do kraja“.